Koliko dana godišnjeg odmora morate dati zaposlenom?

Kome se ovo odnosi

Zakonski godišnji odmor pripada svakom ko kod vas radi u radnom odnosu · na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom, i kad je radno vreme neredovno ili prosečno raspoređeno. Nepuno radno vreme ne umanjuje pravo: punih 20 radnih dana, jer se radna nedelja i dalje računa kao pet radnih dana. Ustupljene (agencijske) radnike pokriva agencija kao poslodavac, uz uslove najmanje jednake uslovima vaših uporedivih zaposlenih.

Odmor ne morate da dajete licima koja su stvarno van radnog odnosa · angažovanima po ugovoru o delu ili na privremenim i povremenim poslovima. Ako neko de facto radi kao zaposleni, tretirajte ga kao zaposlenog.

Koliko dana morate dati

Pravo da koristi odmor zaposleni stiče posle mesec dana neprekidnog rada (član 68). U godini zasnivanja ili prestanka radnog odnosa pripada mu srazmerni deo · pun odmor od 20 dana uz šest meseci rada daje 10 radnih dana. Za maloletne i osobe sa invaliditetom Zakon o radu ne propisuje poseban broj dana; dodatni dani obično dolaze iz kolektivnog ugovora, pa proverite onaj koji vas obavezuje.

Ograničenja

• 20 radnih dana je donja granica, ne gornja · opšti akt ili ugovor o radu moraju propisati veći broj dana, po merilima koja sami odredite.
• Ako se odmor koristi u delovima, prvi deo mora biti najmanje dve neprekidne radne nedelje u tekućoj godini, a ostatak do 30. juna naredne godine (član 73).
• Raspored određujete vi, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim, i izdajete pisano rešenje najmanje 15 dana pre početka; izmena iz poslovnih razloga najkasnije pet radnih dana pre (član 75).
• Zaposleni ne može da se odrekne odmora niti ga možete isplatiti dok radni odnos traje; pri prestanku neiskorišćeni odmor morate isplatiti u novcu (član 68 i 76).
• Regres za korišćenje godišnjeg odmora (član 118): zakon ne propisuje iznos, ali ga uredite opštim aktom ili ugovorom · struka ga tretira kao obavezu, u skladu sa finansijskim mogućnostima.

Državni praznici i dodatni dani

Svaki državni ili verski praznik koji je neradni dan ne računa se kao dan godišnjeg odmora, pa dvonedeljni odmor u kome je praznik košta zaposlenog manje dana; potpuna lista i zamensko pravilo za nedelju su niže, pod šta kaže zakon. Uvek možete dati više od zakonskog minimuma. U praksi srpski poslodavci najčešće završe na 21 do 25 dana, kada primene obavezna merila (radno iskustvo, stručna sprema, uslovi rada).

Šta kaže zakon

Godišnji odmor uređuju članovi 68-76 Zakona o radu (Sl. glasnik RS 24/2005, sa izmenama), naknada za odmor član 114, regres član 118, a praznici poseban Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Ovo je pregled po članovima za one kojima treba osnov, a ne samo cifra.

Član 68 · samo pravo

Svaki zaposleni u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor i stiče pravo da ga koristi posle mesec dana neprekidnog rada od zasnivanja radnog odnosa. Zaposleni se tog prava ne može odreći i ono mu se ne može uskratiti. Svaki dogovor o odricanju odmora za novac je ništav; novac može zameniti odmor samo pri prestanku radnog odnosa (član 76).

Članovi 69 i 70 · trajanje i jedinica

Trajanje odmora u svakoj kalendarskoj godini utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu, ali iznosi najmanje 20 radnih dana. Dužina se određuje uvećavanjem zakonskog minimuma prema doprinosu na radu, uslovima rada, radnom iskustvu, stručnoj spremi zaposlenog i drugim merilima iz opšteg akta ili ugovora, pa usklađen srpski ugovor po pravilu navodi više od golih 20 dana bar za deo zaposlenih. Pri obračunu dužine, radna nedelja se računa kao pet radnih dana. Neradni državni praznici, plaćeno odsustvo i privremena sprečenost za rad (bolovanje) ne računaju se u dane godišnjeg odmora: dani potvrđene bolesti tokom zakazanog odmora ne troše odmor zaposlenog. Član koji je nekada uređivao „prekid“ odmora, član 71, brisan je izmenama iz 2014, a taj učinak sada proizlazi iz člana 70 stav 2.

Član 72 · srazmerni deo

U kalendarskoj godini u kojoj radni odnos počinje ili prestaje, zaposlenom pripada jedna dvanaestina godišnjeg odmora za svaki mesec rada. Primer: pun odmor od 20 dana i šest meseci rada daje 10 radnih dana. Zakon ćuti o zaokruživanju, pa to uredite sami.

Član 73 · korišćenje u delovima

Odmor se može koristiti u celini ili u delovima. Ako u delovima, prvi deo mora biti najmanje dve neprekidne radne nedelje iskorišćene u toku kalendarske godine; ostatak zaposleni mora iskoristiti do 30. juna naredne godine. Zaposleni koji odmor nije mogao da iskoristi zbog porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta može taj odmor iskoristiti do 30. juna naredne godine. Van tih slučajeva nema opšteg prava na dalje prenošenje odmora, pa pratite rok za svakog zaposlenog.

Član 75 · raspored

Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja odmora, prema potrebama posla i uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Rešenje o korišćenju odmora morate dostaviti najkasnije 15 dana pre datuma početka; može se dostaviti i elektronski, a za kolektivno korišćenje (na primer letnji kolektivni odmor) može se objaviti za sve zaposlene na koje se odnosi. Ako to potrebe posla zahtevaju, utvrđene datume možete izmeniti najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za početak odmora; ako je zaposleni već imao troškove zbog izmene, očekujte da mu ih nadoknadite.

Član 114 · naknada za odmor

Za vreme godišnjeg odmora zaposleni prima naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, što obuhvata i uvećanja, smenski i slične elemente zarade, ne samo osnovnu platu. Oporezuje se i opterećuje doprinosima kao redovna zarada.

Član 118 stav 1 tačka 6 · regres

Među naknadama troškova zakon navodi regres za korišćenje godišnjeg odmora. Zakon ne propisuje iznos, način ni rok · to određujete svojim opštim aktom i ugovorom o radu. Preovlađujući stav pravne i računovodstvene struke u Srbiji jeste da se regres mora isplatiti, u skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca, pa ga nemojte prećutno preskočiti. Tretira se kao zarada za poreze i doprinose i ne može se “upiti” u minimalnu zaradu.

Član 76 · isplata pri prestanku

Ako radni odnos prestane, a zaposleni nije iskoristio sav stečeni odmor, dužni ste da mu umesto toga isplatite novčanu naknadu, u visini prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci, srazmerno broju neiskorišćenih dana. Zakon toj isplati daje karakter naknade štete.

Državni praznici

Zakon o državnim i drugim praznicima čini neradnim: Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje kao Dan državnosti (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja (11. novembar) kao državne praznike, plus verske praznike Božić (7. januar) i uskršnji period od Velikog petka do drugog dana Uskrsa (po pravoslavnom kalendaru, pa se datumi obično razlikuju od zapadnog Uskrsa). Dan pobede (9. maj) i Vidovdan (28. jun) se obeležavaju, ali ostaju radni dani. Ako datum državnog praznika padne u nedelju, prvi naredni radni dan je neradni; to zamensko pravilo ne važi za verske praznike. Zaposleni drugih vera imaju pravo da ne rade na svoje ključne dane (krsna slava za pravoslavne; Božić i Uskrs po njihovom kalendaru za katolike i druge hrišćane; prvi dani Ramazanskog i Kurban Bajrama za muslimane; prvi dan Jom Kipura za Jevreje).

Ko nije obuhvaćen

Prava na odmor iz Zakona o radu vezuju se za radni odnos. Rad van radnog odnosa, po ugovoru o delu ili na privremenim i povremenim poslovima, ne nosi zakonski godišnji odmor. Ustupljeni zaposleni su u radnom odnosu sa agencijom, a njihovi uslovi, uključujući odmor, moraju biti najmanje jednaki uslovima vaših uporedivih zaposlenih.

Česta pitanja

Izvori

• Zakon o radu, pun tekst (paragraf.rs) · članovi 68-76, 114, 118
• Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, pun tekst (paragraf.rs)
• Godišnji odmor: prava i obaveze (paragraf.rs, baza znanja)
• Srazmerni deo godišnjeg odmora (paragraf.rs)
• Prava zaposlenog koji radi manje od 40 sati nedeljno (poslovi.infostud.com)
• Godišnji odmor: ko ima pravo, koliko traje i kako se plaća (pitajknjigovodju.rs)
• Regres za godišnji odmor u Srbiji 2026 (pitajknjigovodju.rs)
• Obračun zarade tokom godišnjeg odmora (HLB TM Consulting, Beograd)